Наша ученица Драгана Муташку 8/1 учествовала је на литерарном конкурсу „Најлепши осмех и највећа срећа – мама“, који је организовала Народна библиотека „Десанка Максимовић“ у Власотинцу и награђена је за своју песму. Честитамо од срца!
Ментор: Маја Миленовић.
Најлепши осмех и највећа срећа –мама
Сваке године осми март је обичан дан,
није посебан, нити другачији сан.
Али кад би она ту поред мене била,
све би се променило, радост би се збила.
Она ми ставља осмех на лице,
њена је енергија као сунце и птице.
Где год да прође, светлост се шири,
у њеном присуству и срце се смири.
Њене очи и даље блистају као звезде у ноћи,
кад каже „волим те“, све туге ће проћи.
У мом сећању и даље је жива,
прекрасна, лепа, добра и мила.
Кад видим да други носе ружу у руци,
у грудима заболи, срце се мучи.
Правим се храбра, говорим – проћи ће све,
али није лако кад волиш, а ћутиш због ње.
Носим јој ружу на гроб и спуштам је тихо,
јер снови и успомене не нестају лако.
Мислила сам – биће све у реду,
али су ме успомене сломиле у једном погледу.
„Враћам се“, шапуће ветар кроз гране,
а ја чувам љубав од заборава и таме,
чувам љубав своје маме.
Када уздахнем, пожелим да се врати,
да још једном осмех њен мој свет позлати.
И да ли се неко запита како је када сам сама,
Јер само у сећању постоји моја мама.
